Да бисте могли да кажете да имате праву равнотежу у свом животу, морате бити у доброј форми физички, ментално и емоционално. Проблеми са менталним здрављем су стварни. Тужно је како неки људи тврде да су депресија или анксиозност одабрана осећања. У стварности, осећај депресије или анксиозности није избор.
То није одлука коју једноставно доносите. То се једноставно дешава и заиста је борба да се превазиђе тај осећај. А то су само два примера забринутости за ментално здравље која и даље узнемиравају велики проценат популације.
Постизање уравнотеженог живота
Дакле, шта је тачно уравнотежен живот? Бити у стању да живите у равнотежи значи да се осећате мирно. Живите складним животом. Осећате се физички, ментално и емоционално стабилно. Потребно је много труда пре него што вас неко или нешто може срушити или утицати на вас на негативан начин.
Али равнотежа може значити различите ствари различитим људима. То може бити повезано са породичним животом, везама или чак каријером.
Према чланку из Харвард Хеалтх Публисхинг:
Равнотежу одржавају и ум и тело. Стручњаци су говорили и рекли да је фитнес одличан начин за побољшање физичке равнотеже како би вам помогао да останете на ногама – буквално.
Међутим, они су такође истакли како је остати ментално активан да би мозак био здрав. На крају крајева, ваш ум вас тера на размишљање. Неопходно је да вас спречи да паднете.
Како физичка кондиција утиче на ментално здравље
Остати у физичкој форми може бити лако за неке, али може бити борба за друге. Правила су прилично једноставна: водите активан начин живота и једите здраво. Не морате да будете спортиста да бисте били физички спремни. Можете једноставно да вежбате у теретани или само да трчите по комшилуку сваки дан. Штавише, такође не морате да будете нутрициониста да бисте знали шта је здраво за вас. Само једите у малим порцијама и имајте пуно воћа и поврћа.
Физичка спремност утиче на ментално здравље на много начина. Када сте у форми, физички се осећате добро. Такође изгледаш добро. То вам даје самопоуздање. Такође можете имати боље односе са својим вољенима јер сте у могућности да обављате много активности када сте физички спремни.
Штавише, док вежбате, дајете себи времена за размишљање. Ово време можете искористити за молитву или медитацију. Неки људи више воле да вежбају док гледају ТВ; други само слушају музику. Имате сат или два које можете потрошити дневно за вежбање. Тешко је обављати више задатака када вежбате, тако да једина ствар коју заиста можете да урадите је да размишљате.
Према ввв.кеифорхеалтх.нет
Истини за вољу, многи људи могу доказати да вежбање помаже да се осећају боље ментално и емоционално.
На пример, ако пролазите кроз сломљено срце или покушавате да преболите губитак посла, можете да вежбате и презнојите сав стрес. Да, ради!
Није ваш избор ако вам се дешавају лоше ствари у животу. Нисте криви ако се осећате депресивно или анксиозно. Можда се осећате као да сте остали без избора, али имате потпуну контролу над својим животом. Можете покушати да одржите животну равнотежу тако што ћете бити ментално здрави и физички здрави у исто време.
Да ли физичке вежбе побољшавају менталне способности?
Да, показало се да физичка вежба побољшава менталне способности и промовише свеукупну когнитивну функцију. Редовне физичке вежбе нуде бројне предности за мозак и ментално благостање.
Ево неколико начина на које физичка вежба може побољшати менталне способности:
- Побољшана когнитивна функција: Редовно вежбање је повезано са побољшаним когнитивним функцијама, укључујући бољу меморију, пажњу и брзину обраде. Вежбање повећава проток крви и испоруку кисеоника у мозак, промовишући раст и повезаност можданих ћелија.
- Побољшано расположење и смањен стрес: Вежбање стимулише ослобађање ендорфина, који су природне хемикалије у мозгу које подижу расположење. Такође смањује производњу хормона стреса попут кортизола. Показало се да редовно вежбање ублажава симптоме депресије, анксиозности и стреса, што доводи до побољшања менталног благостања.
- Повећана неуропластичност: Утврђено је да вежба повећава неуропластичност, што је способност мозга да формира нове везе и реорганизује се. Ово може довести до побољшаног учења, когнитивне флексибилности и прилагодљивости.
- Побољшана структура мозга: Физичке вежбе су повезане са структурним променама у мозгу, укључујући повећан волумен у регионима повезаним са памћењем и когнитивним функцијама. Редовна вежба може подстаћи раст нових неурона, ојачати постојеће везе и побољшати укупни интегритет структуре мозга.
- Побољшан сан: Показало се да вежба побољшава квалитет сна, што је неопходно за оптималну когнитивну функцију. Довољан и миран сан подржава консолидацију памћења, способност решавања проблема и укупне менталне перформансе.
- Повећани фокус и пажња: Утврђено је да физичка активност побољшава фокус и распон пажње. Може помоћи у побољшању концентрације и смањењу ометања, омогућавајући појединцима да се боље укључе у когнитивне задатке и одржавају менталну јасноћу.
- Смањен ризик од когнитивног пада: Редовно вежбање је повезано са смањеним ризиком од опадања когнитивних способности повезаних са старењем и неуродегенеративних болести као што су Алцхајмерова болест и деменција. Физичка активност подржава здравље мозга смањењем упале, побољшањем протока крви и промоцијом раста нових можданих ћелија.
- Побољшана извршна функција: Извршне функције, укључујући доношење одлука, решавање проблема и контролу импулса, могу се побољшати редовним вежбањем. Вежбање помаже у јачању префронталног кортекса, региона мозга одговорног за извршне функције.
- Повећан неуротрофични фактор мозга (БДНФ): Показало се да вежбање повећава производњу БДНФ, протеина који подржава раст и опстанак можданих ћелија. Виши нивои БДНФ-а су повезани са бољом когнитивном функцијом и смањеним ризиком од поремећаја менталног здравља.
Важно је напоменути да врста, трајање и интензитет вежбе могу утицати на њен утицај на менталне способности. И аеробне вежбе, као што су трчање или пливање, и вежбе снаге су показале позитивне ефекте на когницију. Циљајте на комбинацију кардио вежби и вежби снаге за оптималне користи за здравље мозга.
Према ввв.кеифорхеалтх.нет
Редовне физичке вежбе могу позитивно утицати на менталне способности, укључујући когнитивне функције, расположење, фокус и опште здравље мозга. Укључивање вежбања у вашу рутину може бити вредна стратегија за побољшање менталних способности и промовисање здравог ума.
